Prijem
Od ratnika do vampira
Sve što (ni)ste znali o Drakuli
Vlad III Drakul
U znak zahvalnosti Drakuli, zvonila zvona na hrišćanskim crkvama širom Evrope Katolici iz osvete od njega stvorili satansku predstavu vampira koji hara svetom iz svog planinskog zamka
Više od pet vekova kruže stravične priče o vampiru Drakuli koji iz svog planinskog zamka hara svetom i ljudskim sudbinama. Ove predstave uspele su da nadjačaju istorijske činjenice da je Vlad III Dragul-Cepeš, vladar Vlaške, istina veoma surov, bio narodni heroj i veliki ratnik u borbi protiv Turaka. Satanizaciji su ga iz osvete podvrgli katolici, a tome su doprinela i obeležja reda Zmaja, koje je nosio njegov otac Vlad II Drakul.
Zna se da je Vlad II Drakul u red vitezova Zmaja koji je obnovio i uspostavio ugarski kraj i rimski car Žigmund, primljen 1431. godine u Nirnbergu a na vlast je došao 1436. godine.
Njegovi sinovi su Mirča, Radu III Lepi, Vlad Kaluđer i Vlad III Drakul-Cepeša, koji je takođe bio član reda Zmaja.
Vlad II Drakul je članstvom u redu Zmaja bio zaklet na borbu protiv Turaka, ali je kasnije potpisao sa Turcima savez protiv Žigmunda. Sa sinovima Vladom III i Mirčom pratio je sultana Murata II u jednom od upada u Transilvaniju, koju se svojevremeno nemački vitezovi naselili katolicima uz unijaćenje domaćeg stanovništva.
Građani Šebesa su preduhitrili Turke i predali se Drakuli koji im je poštedeo živote i spasao odvođenja u tursko ropstvo. Kada su se takvi slučajevi ponovili, Turci su zarobili Vlada II i njegove sinove Vlada III i Rada III Lepim. Bio je “okovan gvozdenim lancima”, a da bi spasao presto i glavu ponovo se zakleo na vernost sultanu i kao taoce svoje zakletve Turcima ostavio sinove. Dečaci su poslati u Egrigiz u Maloj Aziji.
Vlad III bio je talac do 1448. godine, a Radu je ostao mnogo duže i zahvaljujući lepom izgledu postao sultanov miljenik. Njihovog oca Vlada II i brata Mirču ubile su 1447. godine pristalica Janka Hunadija.
Turci su 1448. godine uspeli na kratko vreme da na vlast u Vlaškoj dovedu Vlada III Drakulu (budućeg Cepeša), koji je tada imao oko dvadeset godina. Bojeći se transilvanskih ubica svoga oca, pobegao je u Moldaviju kod rođaka Bogdana sa čijim sinom Stefanom nastavlja obrazovanje u manastiru Sučava.
Drakula je ostao u Moldaviji do 1451. godine, a potom se vratio u Transilvaniju gde se ponovo povezao sa Jankom Hunjadijem. Njega je prihvatio za viteškog starešinu i učestvovao u svim njegovim vojnim pohodima, sve do Hunjadijeve smrti 1456. godine u Beogradu.
Vlad III Drakul je 1459. godine sa vlaškom vojskom od 20 hiljada ljudi napao i zauzeo veliki i dobro utvrđen grad Sibiu koji su držali Sasi katolici i nemački vitezovi tevtonskog reda.
Naredio je svojoj vojsci da ubije, osakati i nabije na kolac oko 10 hiljada ljudi, da se opljačka i opustoši čitava okolina.
Đavo i zmaj
Ime Drakul na rumunskom znači đavo, a znači i zmaj. Vlasi su sve hrabre, sposobne, ali i surove ratnike nazivali zmajem da bi se kasnije taj naziv promenio u đavo. Prvi koji je ovaj nadimak preveo sa značenjem đavo bio je katolički episkop Nikola od Modruše, jer je Vlad III Drakula jedno vreme zdušno proganjao katolike. Ovo ime su u porodici dobili i po zlatnom ordenu Zmaja koji oko vrata nosi Vlad II, otac Drakule Cepeša. On je i na zastavi imao zmaja, što su praznoverni seljaci protumačili da se udružio sa đavolom.
Sledeći grad bio je Brašov u kome je, navodno, naredio ubistvo i naijanje na kolac oko 30 hiljada ljudi.
Slično se ponovilo u Alšamu na Sv. Bartolomeja. Zbog ovakvog, pre svga turskog metoda ubijanja ljudi nabijanjem na kolac, prozvan je Cepeš (kolac-cepanica).
Kada su ga ponovo napali Turci 1462. godine Drakula se predao ugarskom kalju Matiji Korvinu. On ga je odmah bacio u tamnicu, potom okovanog poslao u Budimpešu i najzad u tvrđavu na Dunavu gde je u zatočeništvu proveo dvanaest godina.
Nemci iz Sibiua su mu se osvetili za stradanja, tako što su falsifikovali tri pisma u kojima se `vidi` da je lojalan Turcima. Međutim, Drakula je privukao pažnju Matijine sestre Marije pa su uslovi njegovog tamnovanja bivali sve blaži.
Drakulina prva žena je umrla ili se ubila u zamku pre dolaska Turaka 1462. godine, pa je mogao da se oženi Marijom pri čemu se odrekao pravoslavne vere. Pušten je iz zatvora i od kralja Matije dobija kuću u starom delu Pešte. Kasnije se odselio u Sibiu, pošto se prethodno pomirio sa njegovim građanima.
U zimu 1461. godine Drakula je izazvao sultana Muhameda II i u velikom vojnom pohodu osvojio tvrđavu Đurđu. Celokupnu posadu je odveo u Trgovište gde su svi zajedno sa izaslanicima, nabijeni na kolje. Navodno je ubijeno 23 800 Turaka. Drakula je naredio da im se odseku nosevi i uši. Taj stravični prizor dočekao je turskog sultana kada je najzad opseo Trgovište. Ovaj Dunavski pohod izazvao je oduševljenje u hrišćanskoj Evropi, u čijim su crkvama zvnonila zvona u znak zahvalnosti vlaškom vitezu.
Tri verzije smrti
U vezi sa smrću Drakule Cepeša, postoji više verzija. Po jednoj je poginuo posle bitke sa Turcima koji su ga opkolili. Presvukao se u tursko odelo a kako ga nije prepoznao, jedan njegov vojnik je hitnuo koplje i ubio ga. Druga priča kaže da su ga ubili boljari u Moldaviji kada je imao 45 godina. Treća govori da su mu boljari i njegov rođeni brat odsekli glavu sekirom i poslali sultanu u Carigrad. Sulejman Veličanstveni je poljubio glavu kao nepobedivu.
Turski sultan je pokrenuo kontraofanzivu i Drakula je morao da se povlači na sever. Spaljivao je sve za sobom, ne ostavljajući Turcima ništa. Bunari su zatrpavani, a kuće i sela rušeni do temelja.
Drakula je odlučio da iznenada upadne u turski logor i ubije sultana.
Napad koji je izvršen poznat je kao “Noć strave”. Vlaška konjica je napravila haos. Poginulo je više hiljada Turaka, ali cilj napada nije ostvaren - sultan je ostao živ. Naredio je povlačenje dela turske vojske, a glavnini vojske da uhvate Drakulu u njegovoj planinskoj tvrđavi. Slavni vitez ovoga puta nije uspeo da umakne.
Vlad III Drakula je bio hrabar ratnik i narod je bio ponosan na njegove vojničke uspehe bez obzira na sredstva kojima se služio. Bio je narodni junak koji je uspešno brano Vlašku od Turaka u mračnom i surovom vremenu.
Na reci Damhovici podigao je tvrđavu koja je kasnije prerasla u današnji Bukurešt. U blizini te tvrđave je ubijen 1476. godine. Sahranjen je u ostrvskom manastiru Snegovu.
Kivni Nemci su učinili sve da mu se osvete, pričonm ga pretvorivši u vampira koji živi u usamljenom zapuštenom zamku. Drakula je zaista imao utvrđenje, svoj planinski zamak.
Njegova prestonica bio je grad Trgovište, a crkveno sedište je bio Kurea de Srđeš. Sagradio je manastir kod Trgošora i tvrđavu Komani na Dunavu u spomen na veliku pobedu nad Turcima. Bio je zaštitnik i priložnik manastira Tismeni, a imao je bliske veze sa franjevačkim manastirom u Trgovištu i cistercitskim manastirom u Krci.
Mnogi katolički sveštenici i redovnici su se sklanjali u nemačke zemlje, pošto su izazivali Drakulin bes. On je bio protiv katoličkih manastira koje je kontrolisala rimska crkva - zakleti neprijatelj “šizmatika”, odnosno pravoslavaca.
Pretpostavlja se da je jedan od katoličkih monaha, Jakob iz manastira Gorian i započeo veliku propagandnu kampanju protiv Drakule u nemačkom svetu. Neki smatraju da su vampirske priče izmišljene po nalogu ugarskog dvora.
Ugarska je imala puno razloga za to jer je Drakulina čvrsta ruka bila prepreka da Ugarska zavlada Transilvanijom i Vlaškom. Bez obzira ko je pokrenuo kampanju protiv Drakule, priče o njemu kao vampiru preplavile su i katolički i pravoslavni svet sve do današnjih dana.
Potomstvo
Drakula Cepeš je imao jednog zakonitog sina Mihneu-Mihajla Zlog. Imao je i sinove Vlad-Mirču Kaluđera i Vlad IV Drakuleu (Cepeluša) o kome se ništa ne zna.
Piše Zorica Golubović
Izvor: Novosti
Sve što (ni)ste znali o Drakuli
Vlad III Drakul
U znak zahvalnosti Drakuli, zvonila zvona na hrišćanskim crkvama širom Evrope Katolici iz osvete od njega stvorili satansku predstavu vampira koji hara svetom iz svog planinskog zamka
Više od pet vekova kruže stravične priče o vampiru Drakuli koji iz svog planinskog zamka hara svetom i ljudskim sudbinama. Ove predstave uspele su da nadjačaju istorijske činjenice da je Vlad III Dragul-Cepeš, vladar Vlaške, istina veoma surov, bio narodni heroj i veliki ratnik u borbi protiv Turaka. Satanizaciji su ga iz osvete podvrgli katolici, a tome su doprinela i obeležja reda Zmaja, koje je nosio njegov otac Vlad II Drakul.
Zna se da je Vlad II Drakul u red vitezova Zmaja koji je obnovio i uspostavio ugarski kraj i rimski car Žigmund, primljen 1431. godine u Nirnbergu a na vlast je došao 1436. godine.
Njegovi sinovi su Mirča, Radu III Lepi, Vlad Kaluđer i Vlad III Drakul-Cepeša, koji je takođe bio član reda Zmaja.
Vlad II Drakul je članstvom u redu Zmaja bio zaklet na borbu protiv Turaka, ali je kasnije potpisao sa Turcima savez protiv Žigmunda. Sa sinovima Vladom III i Mirčom pratio je sultana Murata II u jednom od upada u Transilvaniju, koju se svojevremeno nemački vitezovi naselili katolicima uz unijaćenje domaćeg stanovništva.
Građani Šebesa su preduhitrili Turke i predali se Drakuli koji im je poštedeo živote i spasao odvođenja u tursko ropstvo. Kada su se takvi slučajevi ponovili, Turci su zarobili Vlada II i njegove sinove Vlada III i Rada III Lepim. Bio je “okovan gvozdenim lancima”, a da bi spasao presto i glavu ponovo se zakleo na vernost sultanu i kao taoce svoje zakletve Turcima ostavio sinove. Dečaci su poslati u Egrigiz u Maloj Aziji.
Vlad III bio je talac do 1448. godine, a Radu je ostao mnogo duže i zahvaljujući lepom izgledu postao sultanov miljenik. Njihovog oca Vlada II i brata Mirču ubile su 1447. godine pristalica Janka Hunadija.
Turci su 1448. godine uspeli na kratko vreme da na vlast u Vlaškoj dovedu Vlada III Drakulu (budućeg Cepeša), koji je tada imao oko dvadeset godina. Bojeći se transilvanskih ubica svoga oca, pobegao je u Moldaviju kod rođaka Bogdana sa čijim sinom Stefanom nastavlja obrazovanje u manastiru Sučava.
Drakula je ostao u Moldaviji do 1451. godine, a potom se vratio u Transilvaniju gde se ponovo povezao sa Jankom Hunjadijem. Njega je prihvatio za viteškog starešinu i učestvovao u svim njegovim vojnim pohodima, sve do Hunjadijeve smrti 1456. godine u Beogradu.
Vlad III Drakul je 1459. godine sa vlaškom vojskom od 20 hiljada ljudi napao i zauzeo veliki i dobro utvrđen grad Sibiu koji su držali Sasi katolici i nemački vitezovi tevtonskog reda.
Naredio je svojoj vojsci da ubije, osakati i nabije na kolac oko 10 hiljada ljudi, da se opljačka i opustoši čitava okolina.
Đavo i zmaj
Ime Drakul na rumunskom znači đavo, a znači i zmaj. Vlasi su sve hrabre, sposobne, ali i surove ratnike nazivali zmajem da bi se kasnije taj naziv promenio u đavo. Prvi koji je ovaj nadimak preveo sa značenjem đavo bio je katolički episkop Nikola od Modruše, jer je Vlad III Drakula jedno vreme zdušno proganjao katolike. Ovo ime su u porodici dobili i po zlatnom ordenu Zmaja koji oko vrata nosi Vlad II, otac Drakule Cepeša. On je i na zastavi imao zmaja, što su praznoverni seljaci protumačili da se udružio sa đavolom.
Sledeći grad bio je Brašov u kome je, navodno, naredio ubistvo i naijanje na kolac oko 30 hiljada ljudi.
Slično se ponovilo u Alšamu na Sv. Bartolomeja. Zbog ovakvog, pre svga turskog metoda ubijanja ljudi nabijanjem na kolac, prozvan je Cepeš (kolac-cepanica).
Kada su ga ponovo napali Turci 1462. godine Drakula se predao ugarskom kalju Matiji Korvinu. On ga je odmah bacio u tamnicu, potom okovanog poslao u Budimpešu i najzad u tvrđavu na Dunavu gde je u zatočeništvu proveo dvanaest godina.
Nemci iz Sibiua su mu se osvetili za stradanja, tako što su falsifikovali tri pisma u kojima se `vidi` da je lojalan Turcima. Međutim, Drakula je privukao pažnju Matijine sestre Marije pa su uslovi njegovog tamnovanja bivali sve blaži.
Drakulina prva žena je umrla ili se ubila u zamku pre dolaska Turaka 1462. godine, pa je mogao da se oženi Marijom pri čemu se odrekao pravoslavne vere. Pušten je iz zatvora i od kralja Matije dobija kuću u starom delu Pešte. Kasnije se odselio u Sibiu, pošto se prethodno pomirio sa njegovim građanima.
U zimu 1461. godine Drakula je izazvao sultana Muhameda II i u velikom vojnom pohodu osvojio tvrđavu Đurđu. Celokupnu posadu je odveo u Trgovište gde su svi zajedno sa izaslanicima, nabijeni na kolje. Navodno je ubijeno 23 800 Turaka. Drakula je naredio da im se odseku nosevi i uši. Taj stravični prizor dočekao je turskog sultana kada je najzad opseo Trgovište. Ovaj Dunavski pohod izazvao je oduševljenje u hrišćanskoj Evropi, u čijim su crkvama zvnonila zvona u znak zahvalnosti vlaškom vitezu.
Tri verzije smrti
U vezi sa smrću Drakule Cepeša, postoji više verzija. Po jednoj je poginuo posle bitke sa Turcima koji su ga opkolili. Presvukao se u tursko odelo a kako ga nije prepoznao, jedan njegov vojnik je hitnuo koplje i ubio ga. Druga priča kaže da su ga ubili boljari u Moldaviji kada je imao 45 godina. Treća govori da su mu boljari i njegov rođeni brat odsekli glavu sekirom i poslali sultanu u Carigrad. Sulejman Veličanstveni je poljubio glavu kao nepobedivu.
Turski sultan je pokrenuo kontraofanzivu i Drakula je morao da se povlači na sever. Spaljivao je sve za sobom, ne ostavljajući Turcima ništa. Bunari su zatrpavani, a kuće i sela rušeni do temelja.
Drakula je odlučio da iznenada upadne u turski logor i ubije sultana.
Napad koji je izvršen poznat je kao “Noć strave”. Vlaška konjica je napravila haos. Poginulo je više hiljada Turaka, ali cilj napada nije ostvaren - sultan je ostao živ. Naredio je povlačenje dela turske vojske, a glavnini vojske da uhvate Drakulu u njegovoj planinskoj tvrđavi. Slavni vitez ovoga puta nije uspeo da umakne.
Vlad III Drakula je bio hrabar ratnik i narod je bio ponosan na njegove vojničke uspehe bez obzira na sredstva kojima se služio. Bio je narodni junak koji je uspešno brano Vlašku od Turaka u mračnom i surovom vremenu.
Na reci Damhovici podigao je tvrđavu koja je kasnije prerasla u današnji Bukurešt. U blizini te tvrđave je ubijen 1476. godine. Sahranjen je u ostrvskom manastiru Snegovu.
Kivni Nemci su učinili sve da mu se osvete, pričonm ga pretvorivši u vampira koji živi u usamljenom zapuštenom zamku. Drakula je zaista imao utvrđenje, svoj planinski zamak.
Njegova prestonica bio je grad Trgovište, a crkveno sedište je bio Kurea de Srđeš. Sagradio je manastir kod Trgošora i tvrđavu Komani na Dunavu u spomen na veliku pobedu nad Turcima. Bio je zaštitnik i priložnik manastira Tismeni, a imao je bliske veze sa franjevačkim manastirom u Trgovištu i cistercitskim manastirom u Krci.
Mnogi katolički sveštenici i redovnici su se sklanjali u nemačke zemlje, pošto su izazivali Drakulin bes. On je bio protiv katoličkih manastira koje je kontrolisala rimska crkva - zakleti neprijatelj “šizmatika”, odnosno pravoslavaca.
Pretpostavlja se da je jedan od katoličkih monaha, Jakob iz manastira Gorian i započeo veliku propagandnu kampanju protiv Drakule u nemačkom svetu. Neki smatraju da su vampirske priče izmišljene po nalogu ugarskog dvora.
Ugarska je imala puno razloga za to jer je Drakulina čvrsta ruka bila prepreka da Ugarska zavlada Transilvanijom i Vlaškom. Bez obzira ko je pokrenuo kampanju protiv Drakule, priče o njemu kao vampiru preplavile su i katolički i pravoslavni svet sve do današnjih dana.
Potomstvo
Drakula Cepeš je imao jednog zakonitog sina Mihneu-Mihajla Zlog. Imao je i sinove Vlad-Mirču Kaluđera i Vlad IV Drakuleu (Cepeluša) o kome se ništa ne zna.
Piše Zorica Golubović
Izvor: Novosti
