Prijem
Grad sa hiljadu stubova
Na poluostrvu Jukatanu nalazi se čuveni Čičen Ica, sa velikim hramom Maja Indijanaca u obliku piramide sa visokim stepeništem. Čičen Icu, čuveni "grad hramova", su osnovale Maje u VI veku; otkriveno je više od 130 njihovih svetilišta. Njihovu državu, koja se prostirala od juga Meksika do Salvadora i Hondurasa, uništili su ratoborniji Tolteci oko 450. godine.
Sredinom devetnaestog, veka listajući stare rukopise što su vekovima počivali mrtvim snom po najprašnjavijim uglovima madridske biblioteke, jedan naučnik je pronašao izvještaj koji je neki franjevac, Frej Dijego de Landa, napisao 1566. o gradovima zivilizacije Maja na Jukatanu. Pošto te gradove niko živi nije video niti o njima čuo, tvrdili su da je jadni fratar bio lud, da je imao bolesnu maštu i, naravno, učeni ljudi su se podsmevali njegovim pričicama. Ali je Amerikanac Edvard Herbert Tompson, potpuno usamljen u borbi protiv svih ostalih naučnika, odlučio da poveruje rukopisu i krenuo je u Meksiko. Namera mu je bila da najpre pronadje žrtveni bunar u koji su ljudi civilizacije Maja bacali device, zatočenike i nakit, ne bi li tom žrtvom umilostivili boga kiše.
Bio je to veoma opasan poduhvat. Bujno tropsko rastinje otežavalo je put neumornom istaživaču, koji se upravljao prema uputstvima iz rukopisa, a za vodiča imao jednog domoroca-Indijanca. Posle veoma napornog pešačenja, u fantastičnoj noći obasjanoj mesečinom, najzad je njegova žarka vera našla opravdanje u stvarnosti i njegov trud bio krunisan uspehom. Tompson je ušao u samo središte prestonice Maja, grada sa hiljadu stunbova, Čičen Ice.
Pronašao je i bunar koji je potpuno odgovarao opisu iz rukopisa, ali se to otkriće bezmalo moglo zanemariti u poredjenju sa stotinama gradjevina razbacanih na površini od gotovo šest kvadratnih kilometara.
Meksička vlada je uskoro optužila jadnog Tompsona za bespravno prisvajanje narodne imovine, pa je naš arheolog-istraživač, na nekakvom starom i nesigurnom jedrenjaku, morao da pobegne na Kubu. Više se nikada nije vratio u džunglu Jukatan.
Na poluostrvu Jukatanu nalazi se čuveni Čičen Ica, sa velikim hramom Maja Indijanaca u obliku piramide sa visokim stepeništem. Čičen Icu, čuveni "grad hramova", su osnovale Maje u VI veku; otkriveno je više od 130 njihovih svetilišta. Njihovu državu, koja se prostirala od juga Meksika do Salvadora i Hondurasa, uništili su ratoborniji Tolteci oko 450. godine.
Sredinom devetnaestog, veka listajući stare rukopise što su vekovima počivali mrtvim snom po najprašnjavijim uglovima madridske biblioteke, jedan naučnik je pronašao izvještaj koji je neki franjevac, Frej Dijego de Landa, napisao 1566. o gradovima zivilizacije Maja na Jukatanu. Pošto te gradove niko živi nije video niti o njima čuo, tvrdili su da je jadni fratar bio lud, da je imao bolesnu maštu i, naravno, učeni ljudi su se podsmevali njegovim pričicama. Ali je Amerikanac Edvard Herbert Tompson, potpuno usamljen u borbi protiv svih ostalih naučnika, odlučio da poveruje rukopisu i krenuo je u Meksiko. Namera mu je bila da najpre pronadje žrtveni bunar u koji su ljudi civilizacije Maja bacali device, zatočenike i nakit, ne bi li tom žrtvom umilostivili boga kiše.
Bio je to veoma opasan poduhvat. Bujno tropsko rastinje otežavalo je put neumornom istaživaču, koji se upravljao prema uputstvima iz rukopisa, a za vodiča imao jednog domoroca-Indijanca. Posle veoma napornog pešačenja, u fantastičnoj noći obasjanoj mesečinom, najzad je njegova žarka vera našla opravdanje u stvarnosti i njegov trud bio krunisan uspehom. Tompson je ušao u samo središte prestonice Maja, grada sa hiljadu stunbova, Čičen Ice.
Pronašao je i bunar koji je potpuno odgovarao opisu iz rukopisa, ali se to otkriće bezmalo moglo zanemariti u poredjenju sa stotinama gradjevina razbacanih na površini od gotovo šest kvadratnih kilometara.
Meksička vlada je uskoro optužila jadnog Tompsona za bespravno prisvajanje narodne imovine, pa je naš arheolog-istraživač, na nekakvom starom i nesigurnom jedrenjaku, morao da pobegne na Kubu. Više se nikada nije vratio u džunglu Jukatan.
