HAZARI

Jedan od najkontroverznijih naroda u istoriji...za pocetak da pomenemo da je i teritorija Vojvodine bila naseljena pripadnicima ovog naroda.Njihovo prisustvo evidentirano je na dva lokaliteta,kod Celareva su bili naseljeni Hazari koji su ispovedali Judaizam,a kod Sremske Mitrovice njihovo muslimansko pleme Kalisija,koje se kasnije preselilo u severoistocnu Bosnu i po njima gradic Kalesija nosi ime.



Hazari,kao narod,pripadaju turskoj grupi naroda,i ,koliko se zna dosli su na usce Volge pocetkom I veka pne.Neometani od drugih plemena i naroda,razvijali su svoju drzavu sa sedistem u gradu Itil,sve do vrhunca u X veku,kada i mocno Vizantijsko carstvo zavisi,u jednom trenutku, od njihove volje.U VIII veku su presli na judaizam,sto su nihovi potomci (askenazi) zadrzali do danas i cine ogromnu vecinu jecrejskog naroda.Pocetkom IX veka,pocinju da ratuju sa okolnim narodima:Bugarima,Slovenima,Arapima,Persijancima i Vizantijom.Odolevali su sve do 965.godine kada ih je ruski veliki knez Svjatoslav porazio i primorao na raseljavanje po Evropi.Uz glavni grad Itil,imali su i cuvenu tvrdjavu Sarkel koju su ruski arheolozi skoro u celosti istrazili.


Posto su vec imali dobro organizovanu drzavu i vojsku,a vec su presli ,u masama ,na judaizam,Hazarima je bila potrebna podrska u kulturi.Tu podrsku su im dali Jevreji naseljeni u Spaniji.Posle bitke kod Tura 732.godine,kada je Karlo Martel pobedio Mavare,Jevreji u Spaniji se, ne smetano ,razvijaju pod velikim uticajem arabljanske kulture,kordobski kalif je imao glavnog sekretara pod imenom Hasdai,inace Jevrejina,koji je odrzavao prepisku sa hazarskim kanom Josifom.Hasdai i kan Josif su tokom X veka razmenjivali pisma u kojima je spanski Jevrejin poducavao kana pravom znacenju judaizma.Zahvaljujuci Hasdajiu nastala je i legenda o Hazarima kao izgubljenom trinaestom plemenu jevrejskog naroda.I ta prepiska je u velikoj meri doprinela da Hazari ,posle ruskog osvajanja ,ne krenu prema svojoj azijskoj postojbini,vec u Evropu,gde ce u buducnosti postati glavni nosioci jevrejske kulture.Hazarski Jevreji se antropoloski bitno razlikuju od bliskoistocnih,pa je tako i nastala podela na Sefarde i Askenaze.

Iskop zemlje na ciglani u Celarevu izneo je na svetlost dana jedno od najtajanstvenijih arheoloskih nalazista u nasoj zemlji.Posle slucajnog otkrica keramike i grobova,arheolozi su otkrili ostatke velikog naselja i nekropole koji su pripadali narodu Hazara.Lokalitet se nalazi u blizini velikog rimskog utvrdjenja Onagrinum(Begec) koje je sluzilo za zastitu Panonije Sirmiensis od upada varvara.Na rimskim opekama, koje su Hazari verovatno i uzeli iz Onagrinuma kao besplatni izvor gradjevinskog materijala, nalazio se i kljuc za razjasnjenje misterije kome je naselje sa nekropolom kod Celareva uopste i pripadalo.Na rimskim opekama su urezani jevrejski simboli menore,etroga,lulava kao i imena Jehuda Vaj i druga.Naselje je konstantovano,doduse, samo u tragovima,ali je nekropola dala velika otkrica.Uz pojedinacne grobove,pronadjeni su i dvojni grobovi,kao i konjanicki sa kompletnim ratnickim prilozima,kao i samim konjem koji je zrtvovan posle smrti vlasnika.To je i unosilo zabunu,jer u jevrejskoj tradiciji takav vid sahranjivanja ne postoji,ali su simboli naopekama,koje su polagane u grobove,ipak dokazale da se radi o pripadnicima judaizma,ali sa nomadskim nacinom zivljenja.A to su jedino mogli biti Hazari.


Kada je u Vizantiji besnela struja ikonoklazma,u Izraelu je Jevreje zahvatio zar preobracanja drugih naroda u judaizam,i poceli su da salju misije izvan vizantijskog carstva.Hazarsko preobracanje dogodilo se,prema jevrejskim izvorima 730.godine,a po arapskim,postepeno,izmedju 786. i 865.godine nase ere.Benediktinski monah Drutmar Akvitanski,iz Vestfalije ,tacnije grada Korvej,naveo je da se hazarsko preobracanje u judaizam dogodilo izmedju 826. i 866.godine.a to potvrdjuje i zapis nepoznatog arapskog letopisca,koji 903.godine o prelasku hazarskih kanova na judaizam,pise kao o nekom skorasnjem dogadjaju.Jevrejska vera ne spada u prozelitske,ali su vrsena preobracanja na poluostrvima Krimu i Tamanu,a potom medju Bugarima,Madjarima i pindskim Vlasima,za sve njih je jevrejski putopisac,Venijamin iz Tudele,naveo da nose jevrejska imena.Tome svedoce i imena nekih madjarskih kraljeva:Samuel Aba (1041.-1044) ,Salomon(1063.-1074.).Postoji i jedan zanimljiv podatak o prisustvu ucenja jevrejske zajednice Esena sa obala Mrtvog mora,pronadjen u Kijevu,datovan u IX vek.

Hazarska drzava se krajem IX veka prostirala na ogromnoj teritoriji od Moskve na severu do blizu izvora reke Eufrat na jugu,i od usca Dunava na zapadu do planine Ural na istoku.Glavna mesta uz prestonicu Itil,bili su jos i gradovi Sarkel,Samandar,Derbent,Tiflis (danas Tbilisi),Baku i Samkars.
Uz Spise kaludjera Drutmara,pominju se jos i u jednom mongolskom spisu iz 745.godine,zatim u zapisima Al Mahdija,ministra bagdadskog kalifa Haruna al Rasida, 790.godine,u Cirilovom zitiju 860.godine ,u knjizi o Hazarima Jehude Halevija 1141.godine i u Al Bakrijevom letopisu iz 1094.godine.Zanimljiv je podatak da je poslednji hazarski kagan 965.godine bio preobracen na islam ,iako se vecina njegovih podanika,koji su pripadali judaizmu, raselila po Evropi,kagan se sa nekih 10-ak procenata svog naroda koji su prihvatili ,pred kraj svoje drzave,islam,preselio u daleki Afganistan.U Afganistanu i danas postoji etnicka grupa Hazara koja cini 9% stanovnistva.Oni koji su otisli u Evropu (vecina), ostali su u judaizmu,i poznatiji su nam kao Askenazi.
Iako su imali ogromnu drzavu,njihova istorija je skoro potpuno prekrivena velom tajne.

Uticaj Hazara na Vizantijsko carstvo,

Tokom dugog zatisja izmedju prvog i drugog arapskog rata,Hazari su ucestvovali u jednoj ,ni malo lepoj,epizodi vizantijske istorije,karakteristicnoj za to vreme,ali i karakteristicnoj po ulozi koju su Hazari u njoj odigrali.
Godine 685. justinijan II Rinotmet (odsecenog nosa) imao je jedva 16 godina kada je postao vizantijski car.Engleski istoricar Edvard Gibon je ovako opisao Justinijana II:"...Strasti su u njega bile jake;a njegovo razumevanje slabo;i bio je opijen preteranim ponosom...omiljeni su mu ministri bila dva bica koja nikako nisu mogla izazvati bilo kakvu simpatiju;jedan je bio evnuh,a drugi kaludjer..."
Posle 10 godina lose vladavine dogodila se revolucija,i novi car Leontije,naredio je da se Justinijan II osakati i progna.
Odsecanje nosa,i mozda jezika,nije bilo uradjeno kako treba i osakaceni tiranin je prognan u Herson na Krimu,jedno zalosno mesto gde su zito,vino i ulje smatrali nevidjenim luksuzom.
Samo sakacene je ipak predstavljalo neku vrstu milosti,jer je u tom periodu vec postojala opsta tendencija da se humanizuje zakon zamenom smrtne kazne sakacenjem-tako su najcesce amputirani ruka za kradju,ili nos za blud.Vizantijski carevi su takodje pribegavali oslepljivanju svojih opasnih rivala i tom prilikom oprastali im zivot.
Tokom svog izgnanstva na Hersonu,Justinijan je kovao zaveru da se vrati na presto.Posle tri godine izgledi su mu se povecali jer je Leontije zbacen ,takodje odsecenog nosa.Justinijan tada bezi iz Hersona u ,takodje krimski,gradic Doros,koji je bio pod vlascu Hazara.Bio je lepo primljen na dvoru hazarskog kagana.Tamo se srece sa kaganom koji se zvao Busir.Kaganu je bilo drago da mu se pruzila izuzetna prilika da uplete prste u bogatu kasu vizantijske dinasticke politike,pa je zakljucio savez sa Justinijanom,i cak mu dao svoju sestru za zenu.Ova sestra,koja je presla u Pravoslavlje i dobila ime svoje prethodnice Teodore (zene Justinijana I Velikog) i kasnije krunisana,izgleda da je bila jedina pristojna osoba u citavom tom spletu politickih intriga.Zaista je volela svog beznosog muza,koji je bio vec u svojim tridesetim godinama.
Njih dvoje se sa sledbenicima uputise u mesto Fanagorija (danas Taman) na istocnoj obali moreuza Kerc,koji je imao hazarskog upravitelja.Ovde su zapoceli sa pripremama za invaziju na Carigrad uz pomoc hazarske vojske ,koju im je kagan bio obecao.Ali,poslanici novog cara Tiberija II uspeli su da nagovore kagana Busira da promeni misljenje tako sto su mu obecali gomilu zlata ako im isporuci Justinijana zivog ili mrtvog.Stoga je Busir izdao naredjenje dvojici svojih zapovednika koji su se zvali Papac (!) i Valgit,da mu ubiju suraka.Ali verna Teodora je cula za bratovljevu nameru,pa je Justinijan pozvao Papoca i Valgita, jednog po jednog,u svoju odaju i zadavio ih gajtanom.Potom se ukrcao na brod i dosao do usca Dunava i tamo sklopio savez sa bugarskim kanom Tervelom.Tervel je 704.godine dodelio Justinijanu 15.000 konjanika za napad na Carigrad.U medjuvremenu su Vizantinci zaboravili na mracne strane Justinijanove vladavine i povratili ga na presto.Bugarski kan je dobio titulu cezara (cesar,kesar),koja nije vise imala veliki znacaj,ali je ipak bila prva posle carske.Kan Tervel je dobo i "gomilu zlatnika koju je odmerio duzinom svog skitskog bica".Kan se vratio kuci ,ali ga to nije sprecilo da samo nekoliko gosdina kasnije napadne vitzantijsku drzavu.
Justinijanova druga vladavina(704.-711.) bila je jos gora nego prva,jer kako Ginbon kaze:"on je smatrao sekiru,gajtan i sprave za mucenje jedinim vladarskim obelezjem".Postao je mentalno nestabilan,opsednut mrznjom prema stanovnicima Hersona i poslao je protiv njih kaznenu ekspediciju.Neke vidjenije hersonske gradjane je spalio,grad opljackao,ali mu to nije bilo dovoljno pa je poslao i drugu ekspediciju,koju su ipak Hazari sprecili i suzbili.Justinijanov predstavnik na Krimu,Jermenin Vardan,presao je na stranu Hazara i zajedno sa, pobunjenim i demoralisanim, vizantijskim kaznenim korpusom pobunu pretvorio u borbu za presto.Vardan Filipik je bio izabran za cara,ali je bio u rukama Hazara,pa je Vizantija morala da plati ogroman otkup kaganu Busiru.Justinijan i njegov mali sin Tiberije behu umoreni,a Vardan je docekan kao oslobodilac,ali je i on par godina kasnije svrgnut i osplepljen.Smrcu Justinijana II zavrsila se slavna Iraklijeva dinastija.
Poenta ove price jeste da se dokaze kakav su uticaj imali tada Hazari na vizantijsku istoriju,i pored toga sto su imali ulogu branilaca kavkaskog bedema protiv muslimana.Na ovom mestu bi trebalo spomenuti reci istoricara Danlopa:"Ne cini nam se preterano reci da je na ovoj vremenskoj prekretnici, kagan imao moci da praktivcno menja i postavlja vizantijske careve."
Otprilike tada se i desilo preobracanje Hazara na Judaizam,i tada je kod Hazara dosao arapski izaslanik Ibn Fadlan.On je sa dvora kalifa al Muktadira krenuo u diplomatsku misiju iz Bagdada u zemlju Voloskih Bugara.Zvanicno,on je isao povodom pisma bugarskog kagana, koji je zatrazi od kalifa verske ucitelje koji bi preobratili Bugare na islam, i da mu omoguce da sagradi tvrdjavu, koja bi mu olaksala da se suprotstavi Hazarima.Ali,taj bugarski poziv bio je i prilika da Arapi ispitaju i nagovore ostale narode da predju na islam,ali Hazari su ihn preduhitrili i prihvatili Judaizam.