Prijem
Грб Србије
Грб Србије је усвојен 17. августа 2004. [1] и исти је као грб династије Обреновић (који је усвојен 1882) и чине га двоглави орао династије Немањића (а који је преузет од византијске династије Палеолог). У позадини се налазини плашт од хермелина који су некада носили краљеви.
Дизајн
Грб Републике Србије
Грб Републике Србије је двоглави бели орао на црвеном штиту полуокруглог облика са круном изнад штита.
Главе орла су оивичене са по девет пера и окренута ка спољним странама штита. Кљунови двоглавог белог орла су златне боје и широко разјапљени. Пера на вратовима орла распоређена су по четити реда са седам пера.
Крила орла су раширена и заједно са репом и главама формирају крст. На сваком крилу су четири реда пера са следећим распоредом: у првом реду је седам пера, у другом реду је девет пера (два велика и седам мањих), у трећем реду је седам пера, у четвртом реду је седам пера (четири велика и три мања).
Ноге орла су раширене по дијагонали штита, а испод сваке канџе налази се по један кринов цвет златне боје. Ноге и канџе орла су златне боје. Пера на ногама су беле боје и има их седам.
Реп орла је позициониран у односу на вертикалну осу штита. У три реда је распоређено по седам пера.
Врхови свих пера на двоглавом белом орлу су заобљени.
На грудима двоглавог белог орла налази се мали штит полукружног облика црвене боје подељен белим крстом на четири поља са по једим огњилом у сваком пољу. Огњила су беле боје окренута ка спољним странама штита.
Круна је позиционирана централно у односу на вертикалну осу штита и глава орлова. Боја круне је златна украшена са четрдесет белих бисера, осам плавих сафира и два црвена рубина. На врху круне се налази крст.
Историјат грба
Велики грб Републике Србије
О државном грбу Србије за вријеме Немањића нема позитивних података. Двоглави орао, кога видимо већ на новцима и печатима Душановога властелина Оливера и касније Лазаревића и Бранковића, јавља се као двоглави златни орао на црвенони пољу с роговима у кљуну у зборницима Улриха Рајхентала (Ulrich Reichental) и Конрада Гриненберга (Konrad Grünenberg) као грб српских деспота. У нашим домаћим зборницима и код Витезовића-Жефаровића јавља се као грб Србије сребрни крст на црвеном пољу са по једним сребрним оцилом између кракова крста. Орбини доноси исти грб са очилима, окренутим према спољашности, и једноглавим орлом са круном у средини крста као грб краља Вукашина. Званично се употребљавао овај грб у трећој деценији 18. вијека као дeо грба спојене карловачко-београдске и касније, по ослобођењу Србије, београдске митрополије. Грб карловачке митрополије потврдила је царица Марија Терезија 17/5 1777, а крст са оцилима проширио се као саставни дeо различитих грбова и орнаментике дубоко у српски народ. Још данас чини крст са оцилима дeо грба патријаршије. И у штиту грба српске Војводине од 1848. и 1861. има сребрни крст на црвеном пољу са по једним, према спољашности окренутим, оцилом између кракова крста.
Државни грб постао је крст са оцилима за вријеме кнеза Милоша. У чл. 4 Устава од 1835. описан је он овако: Грб народни српски представља крст на црвеном пољу, а међу краковима крста по једно огњило окренуто крсту. Сав грб опасан је зеленим вијенцем с десне стране од храстова, а са лијеве од маслинова листа.
Са прогласом краљевине промењен је и српски државни грб и у чл. 2. Устава од 21/12 1888 описан је овако: Грб је краљевине Србије двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе двоглавога белог орла стоји круна краљевска; испод сваке панџе по један кринов цвет. На прсима му је грб кнежевине Србије: бели крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста. Сличан је опис грба у Уставима од 6/4 1901 и 5/6 1903. Иначе, у данашње време је овај грб познат као историјски грб династије Обреновић, а од 2004. године је и званични Велики грб Републике Србије.
Социјалистички грб
Грб из периода социјализма
Након завршетка Другог светског рата, нова социјалистичка влада је редизајнирала грб, по угледу на Совјетски Савез и послератну источну Европу.
Пшеница је представљала сељаке, а зупчаник на дну је представљао раднике. Црвена звезда на врху је представљала комунизам, сунце са зрацима је представљао ново јутро. Храст је традиционално свето дрво за Србе, па отуда храстово лишће и жиреви. Године 1804. и 1941. на црвеној траци славе Први српски устанак и почетак Народноослободилачке борбе против Сила осовине у Другом светском рату.
На грбу се налазио штит са традиционалним српским симболом, али пошто је социјалитистичка влада била званично секуларна, крст, који је представљао хришћанство, је уклоњен.
Социјалистички грб је остао дуго у употреби након распада СФРЈ и након што је црвена звезда скинута са заставе.
Грб Србије је усвојен 17. августа 2004. [1] и исти је као грб династије Обреновић (који је усвојен 1882) и чине га двоглави орао династије Немањића (а који је преузет од византијске династије Палеолог). У позадини се налазини плашт од хермелина који су некада носили краљеви.
Дизајн
Грб Републике Србије
Грб Републике Србије је двоглави бели орао на црвеном штиту полуокруглог облика са круном изнад штита.
Главе орла су оивичене са по девет пера и окренута ка спољним странама штита. Кљунови двоглавог белог орла су златне боје и широко разјапљени. Пера на вратовима орла распоређена су по четити реда са седам пера.
Крила орла су раширена и заједно са репом и главама формирају крст. На сваком крилу су четири реда пера са следећим распоредом: у првом реду је седам пера, у другом реду је девет пера (два велика и седам мањих), у трећем реду је седам пера, у четвртом реду је седам пера (четири велика и три мања).
Ноге орла су раширене по дијагонали штита, а испод сваке канџе налази се по један кринов цвет златне боје. Ноге и канџе орла су златне боје. Пера на ногама су беле боје и има их седам.
Реп орла је позициониран у односу на вертикалну осу штита. У три реда је распоређено по седам пера.
Врхови свих пера на двоглавом белом орлу су заобљени.
На грудима двоглавог белог орла налази се мали штит полукружног облика црвене боје подељен белим крстом на четири поља са по једим огњилом у сваком пољу. Огњила су беле боје окренута ка спољним странама штита.
Круна је позиционирана централно у односу на вертикалну осу штита и глава орлова. Боја круне је златна украшена са четрдесет белих бисера, осам плавих сафира и два црвена рубина. На врху круне се налази крст.
Историјат грба
Велики грб Републике Србије
О државном грбу Србије за вријеме Немањића нема позитивних података. Двоглави орао, кога видимо већ на новцима и печатима Душановога властелина Оливера и касније Лазаревића и Бранковића, јавља се као двоглави златни орао на црвенони пољу с роговима у кљуну у зборницима Улриха Рајхентала (Ulrich Reichental) и Конрада Гриненберга (Konrad Grünenberg) као грб српских деспота. У нашим домаћим зборницима и код Витезовића-Жефаровића јавља се као грб Србије сребрни крст на црвеном пољу са по једним сребрним оцилом између кракова крста. Орбини доноси исти грб са очилима, окренутим према спољашности, и једноглавим орлом са круном у средини крста као грб краља Вукашина. Званично се употребљавао овај грб у трећој деценији 18. вијека као дeо грба спојене карловачко-београдске и касније, по ослобођењу Србије, београдске митрополије. Грб карловачке митрополије потврдила је царица Марија Терезија 17/5 1777, а крст са оцилима проширио се као саставни дeо различитих грбова и орнаментике дубоко у српски народ. Још данас чини крст са оцилима дeо грба патријаршије. И у штиту грба српске Војводине од 1848. и 1861. има сребрни крст на црвеном пољу са по једним, према спољашности окренутим, оцилом између кракова крста.
Државни грб постао је крст са оцилима за вријеме кнеза Милоша. У чл. 4 Устава од 1835. описан је он овако: Грб народни српски представља крст на црвеном пољу, а међу краковима крста по једно огњило окренуто крсту. Сав грб опасан је зеленим вијенцем с десне стране од храстова, а са лијеве од маслинова листа.
Са прогласом краљевине промењен је и српски државни грб и у чл. 2. Устава од 21/12 1888 описан је овако: Грб је краљевине Србије двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе двоглавога белог орла стоји круна краљевска; испод сваке панџе по један кринов цвет. На прсима му је грб кнежевине Србије: бели крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста. Сличан је опис грба у Уставима од 6/4 1901 и 5/6 1903. Иначе, у данашње време је овај грб познат као историјски грб династије Обреновић, а од 2004. године је и званични Велики грб Републике Србије.
Социјалистички грб
Грб из периода социјализма
Након завршетка Другог светског рата, нова социјалистичка влада је редизајнирала грб, по угледу на Совјетски Савез и послератну источну Европу.
Пшеница је представљала сељаке, а зупчаник на дну је представљао раднике. Црвена звезда на врху је представљала комунизам, сунце са зрацима је представљао ново јутро. Храст је традиционално свето дрво за Србе, па отуда храстово лишће и жиреви. Године 1804. и 1941. на црвеној траци славе Први српски устанак и почетак Народноослободилачке борбе против Сила осовине у Другом светском рату.
На грбу се налазио штит са традиционалним српским симболом, али пошто је социјалитистичка влада била званично секуларна, крст, који је представљао хришћанство, је уклоњен.
Социјалистички грб је остао дуго у употреби након распада СФРЈ и након што је црвена звезда скинута са заставе.
